Kada planirate kuhinju, svaki centimetar ima svoju ulogu.
Postoje standardne mere koje predstavljaju dobru početnu tačku. One su rezultat iskustva i dugogodišnje primene u projektovanju kuhinja.
U ovom vodiču prolazimo kroz najvažnije mere koje treba proveriti pre nego što konačno definišete kuhinju.
Visina radne ploče
Visina radne ploče jedna je od najvažnijih mera u kuhinji.
Na njoj se priprema hrana, pere posuđe, seče, meša i obavlja najveći broj svakodnevnih aktivnosti.
Ako je preniska, moraćete da se saginjete. Ako je previsoka, nepotrebno ćete podizati ramena i opterećivati ruke i zglobove.
Kao uobičajena početna vrednost može se uzeti: oko 90 cm
Visina radne ploče treba da zavisi i od visine korisnika, načina rada i vrste aktivnosti.
Zato nije dobro automatski prihvatiti visinu koju vam neko ponudi kao „standardnu“.
U sledećem poglavlju detaljno ćemo se baviti upravo time kako odrediti radnu visinu prema korisniku.
Dubina donjih elemenata
Uobičajena dubina donjih kuhinjskih elemenata je: oko 60 cm
Ova mera je praktična jer odgovara većini standardnih ugradnih uređaja i omogućava dovoljno duboku radnu površinu.
Radna ploča se najčešće izvodi nešto dublje od samih elemenata, pa ukupna dubina može biti približno: 62–63 cm
Ta dodatna 2–3 cm nisu bez razloga.
Omogućavaju da radna ploča napravi mali prepust preko frontova i da se voda ili prosuta tečnost ne slivaju direktno na vrata i fioke.
Savet
Nemojte smanjivati dubinu radne ploče samo da biste dobili nekoliko dodatnih centimetara prolaza.
Ako je kuhinja veoma mala, takva odluka ponekad jeste opravdana, ali je treba doneti svesno.
Dubina radne površine direktno utiče na udobnost rada.
Dubina visećih elemenata
Viseći elementi su najčešće duboki: 30–35 cm
To je dovoljno za većinu tanjira, čaša i kuhinjskog posuđa, a istovremeno ostavlja prostor da nesmetano radite na radnoj ploči.
Prevelika dubina gornjih elemenata može napraviti problem.
Ne dobijate samo više prostora za odlaganje.
Dobijate i element koji više ulazi u prostor u kojem stojite.
Zbog toga dublji viseći ormarići mogu otežati pristup radnoj površini i povećati rizik od udaranja glavom.
Kod gornjih elemenata više prostora nije uvek i bolje rešenje.
Razmak između radne ploče i visećih elemenata
Razmak između radne ploče i donje ivice visećih elemenata najčešće je: 50–60 cm
To je raspon koji omogućava relativno udoban rad na radnoj površini, a istovremeno omogućava da gornji elementi ostanu dostupni.
Ovaj razmak ipak treba posmatrati zajedno sa:
- visinom korisnika;
- visinom radne ploče;
- visinom visećih elemenata;
- položajem aspiratora;
- uređajima koji se nalaze na radnoj površini.
Ako planirate aparat za kafu, mikrotalasnu ili drugi uređaj na radnoj ploči, proverite da li će biti dovoljno prostora za njegovo korišćenje.
Ne proveravajte samo praznu meru. Proverite šta se dešava kada kuhinja počne da se koristi.
Širina prolaza
Prolaz je jedna od najvažnijih, a često i najzanemarenijih mera u kuhinji.
Kuhinja može imati dovoljno ormarića i radne površine, a da ipak bude neprijatna ako je prolaz preuzak.
Kao praktičnu smernicu možete koristiti:
- oko 90 cm – osnovni minimum za prolaz jedne osobe;
- 100–120 cm – udobnije za svakodnevno korišćenje;
- 120 cm i više – posebno korisno kada kuhinju istovremeno koristi više osoba.
Kod kuhinja sa ostrvom ili paralelnim nizovima elemenata ovo je posebno važno.
Ali nemojte meriti samo prazan prostor.
Proverite i šta se događa kada su:
- otvorena fioka;
- otvorena rerna;
- otvorena mašina za sudove;
- otvorena vrata frižidera.
Tada se vidi da li je prolaz zaista dovoljno širok.
Najvažnija radna površina
U prethodnim poglavljima već smo govorili o tome da je radna površina jedna od najvažnijih zona kuhinje.
Sada njenu važnost možemo izraziti i kroz dimenziju.
Između sudopere i ploče za kuvanje poželjno je obezbediti: najmanje 80–90 cm
Ako prostor dozvoljava: 100–120 cm je još praktičnije.
To je površina na kojoj ćete prati, čistiti, seći, začinjavati i pripremati namirnice pre kuvanja.
Zato je jedna veća, neprekinuta radna površina često korisnija od nekoliko malih površina razbacanih po kuhinji.
Savet
Kada morate da birate između još jednog uskog ormarića i kvalitetne radne površine, dobro razmislite šta vam je zaista potrebnije.Ormarić čuva stvari. Radna površina omogućava da kuhinju koristite.
Prostor pored uređaja
Uređaj ne treba posmatrati kao izolovani element.
Svaki uređaj treba da ima prostor u kojem se ono što koristite može privremeno odložiti.
Na primer:
Frižider
Poželjno je imati najmanje oko 30 cm radne površine uz frižider, gde možete spustiti namirnice nakon vađenja.
Ploča za kuvanje
Poželjno je imati najmanje oko 30 cm radne površine uz jednu stranu, a još bolje sa obe strane kada prostor to dozvoljava.
Tu odlažete šerpe, tanjire, varjače ili pripremljene namirnice.
Sudopera
Poželjno je imati najmanje oko 40 cm korisne radne površine uz sudoperu, posebno na strani na kojoj odlažete oprano posuđe ili pripremljene namirnice.
Ove površine često izgledaju kao „prazan prostor“ kada gledate nacrt.
U stvarnosti, to su površine koje koristite svaki dan.
Širina fioka i ormarića
Elementi se najčešće rade u različitim širinama, na primer: 30, 40, 45, 60, 80 i 90 cm
Širina ne treba da se bira samo da bi se popunio raspoloživi prostor. Važno je razmisliti i o tome šta će se u elementu čuvati.
Šire fioke često omogućavaju:
- bolji pregled sadržaja;
- lakše vađenje posuđa;
- manje pojedinačnih elemenata;
- jednostavniju organizaciju.
Njena širina i nosivost treba da odgovaraju sadržaju koji će se u njoj čuvati.
Teške šerpe i tiganji zahtevaju kvalitetne okove i mehanizme. Zato dimenzija elementa i kvalitet mehanizma treba da se posmatraju zajedno.
Mere treba proveravati zajedno
Jedna od najčešćih grešaka jeste posmatranje svake mere pojedinačno.
Na primer, radna ploča može imati dobru visinu. Prolaz može biti dovoljno širok.
Razmak između ploče i visećih elemenata može biti odgovarajući.
A ipak kuhinja može biti neudobna.
Zašto?
Zato što se sve ove mere međusobno povezuju.
Ako podignete radnu ploču, menja se i visina do visećih elemenata.
Povećate dubinu elemenata, smanjuje se prolaz.
U slučaju da odate ostrvo, menjaju se sve komunikacije oko njega.
Kuhinja se zato ne projektuje centimetar po centimetar, već kao celina.
Savet
Kada proveravate plan kuhinje, nemojte pitati samo: „Da li ove mere odgovaraju standardu?“
Pitajte: „Da li ove mere zajedno omogućavaju da kuhinju koristim bez napora?“
Najčešće greške
- prihvatanje visine radne ploče kao univerzalne mere;
- preuski prolazi između elemenata;
- premala radna površina između sudopere i ploče;
- preduboki viseći elementi;
- nedostatak prostora pored frižidera;
- postavljanje uređaja tako da nema gde da se odlože namirnice ili posuđe;
- veliki broj uskih elemenata samo da bi se popunio prostor;
- zanemarivanje prostora potrebnog za otvaranje uređaja;
- posmatranje svake mere pojedinačno, bez provere njihovog međusobnog odnosa;
- prilagođavanje korisnika kuhinji umesto prilagođavanja kuhinje korisniku.
Ključna poruka
Standardne mere nisu nastale slučajno.
One predstavljaju dobru početnu tačku za projektovanje funkcionalne kuhinje.
Ali standard nije cilj. Cilj je da kuhinja bude prilagođena prostoru i ljudima koji će je koristiti.
Zato svaku važnu meru treba proveriti kroz tri pitanja:
- Da li odgovara prostoru?
- Da li odgovara načinu korišćenja?
- Da li odgovara korisniku?
Kada se ova tri kriterijuma poklope, dobijate kuhinju koja nije samo tehnički ispravna, već i zaista udobna.
DOMplan zadatak
Sada uzmite svoju skicu kuhinje i proverite najvažnije mere.
Upišite stvarne dimenzije svog plana:
| Element | Vaša mera | Preporučena smernica |
| Visina radne ploče | _____ cm | oko 90 cm* |
| Dubina donjih elemenata | _____ cm | oko 60 cm |
| Dubina visećih elemenata | _____ cm | 30–35 cm |
| Razmak do visećih elemenata | _____ cm | 50–60 cm |
| Širina glavnog prolaza | _____ cm | 100–120 cm |
| Radna površina između sudopere i ploče | _____ cm | 80–120 cm |
| Prostor uz frižider | _____ cm | oko 30 cm |
| Prostor uz ploču | _____ cm | oko 30 cm |
| Prostor uz sudoperu | _____ cm | oko 40 cm |
* Visina radne ploče je samo početna smernica. U sledećem poglavlju videćete kako da je prilagodite svojoj visini i načinu rada.
Zatim proverite još jednu stvar:
- Da li se svi uređaji mogu potpuno otvoriti?
- Da li otvorena fioka blokira prolaz?
- Da li dve osobe mogu da prođu jedna pored druge?
- Da li imate dovoljno prostora da spustite namirnice pored frižidera?
- Da li imate dovoljno prostora za pripremu hrane između sudopere i ploče?
- Da li možete da radite za radnom pločom bez saginjanja ili podizanja ramena?
Ako ste na neko od ovih pitanja odgovorili sa „ne“, nemojte odmah pokušavati da rešite problem promenom jednog elementa.
Prvo pogledajte ceo odnos prostora, elemenata i korisnika. To je posao dobrog projektovanja.
Šta dalje?
Do sada smo govorili o standardnim merama.
Ali postoji jedna mera koju posebno ne treba preuzimati automatski: visina radne ploče.
Čovek visok 160 cm i čovek visok 195 cm ne mogu imati potpuno isti idealan radni položaj.
U sledećem poglavlju prelazimo na ergonomiju kuhinje i pokazujemo kako da visinu radne ploče, položaj uređaja i druge elemente prilagodite stvarnom, konkretnom korisniku.
Jer kuhinja treba da bude projektovana prema čoveku koji je koristi, a ne prema prosečnoj vrednosti iz kataloga.
Grafički rezime
Na kraju ovog vodiča nalazi se objedinjeni grafički prikaz najvažnijih mera u kuhinji: visine radne ploče, dubine elemenata, razmaka između radne ploče i visećih elemenata, širine prolaza i ključnih radnih površina.
Sačuvajte ga kao praktičan podsetnik kada budete proveravali svoj plan.
Dobra kuhinja je ona u kojoj su mere međusobno usklađene i prilagođene čoveku koji će je svakodnevno koristiti.
